Kasandra i vuk – Margarita Karapanu

     Roman Kasandra i vuk autorke Margarite Karapanu, prvi put je objavljen 1974. godine. U Srbiji je objavljen 2018. u izdanju izdavačke kuće Dereta. Kako me je tema romana veoma zainteresovala, otišla sam na promociju knjige u Galeriji Polet. Mnogo mi je značilo ono što sam čula od prevoditeljke dela, Milice Špadijer, i od njene sagovornice i koleginice Aleksandre Milanović, koja je na mene ostavila poseban utisak. Pored njih dve, na promociji je govorila i Anja Marković, urednica izdavačke kuće Dereta.

 

Margarita Karapanu

 

     Ono što sam saznala na promociji izložiću u uvodnom delu kako biste bolje razumeli sredinu i faktore koji utiču na radnju romana.

     Margarita je do trinaeste godine živela u Grčkoj. Odrastala je u aristokratskoj porodici, okružena pripadnicima visokog društva. Sa trinaest godina je sa majkom prešla u Francusku, gde je bila okružena velikim umetnicima, među kojima će i sama naći mesto.

   Odnos sa majkom Margaritom, takođe umetnicom, obeležio ju je. Ispunjena nezadovoljstvom, ćerka Margarita sastaviće knjigu od njihovih prepiski – Voliš me. Ne voliš me. O navedenom odnosu i pojedinostima iz njenog detinjstva, svedoči i roman Kasandra i vuk. Ipak, treba imati na umu da su biografske odrednice samo polazište. One su osnova za priču koja prerasta u mračni i potresni roman. Kasandra i vuk je roman o unutrašnjem svetu zlostavljane i emocionalno nestabilne Kasandre, ali i o načinu na koji ona doživljava svet oko nje.

 

IMG_20181103_143505606
Photo by Sanja Grujić

Kasandra i Kasandra

 

“Mama”, vičem, i zatvaram oči. (…) Sada ću “videti” kako reč “mama” postaje čovek.

 

        Majka Kasandra odbija da pogleda malu Kasandru nakon rođenja, te pogled na život naše mlade junakinje postaje drugačiji, izobličen. Odsustvo majčine ljubavi i pažnje, zanemarivanje od strane porodice, Kasandru čini žrtvom. Povređivanje, zlostavljanje, usvajaju se kao zamena za ljubav, te se takav odnos prenosi i na druge ljude i stvari koje šestogodišnju Kasandru okružuju. Tako će mala Kasandra slomiti lutku koju je dobila od majke kako bi je stavila u kutiju. Tek takvu, slomljenu, ona će je mnogo voleti.

     Neke reči za nju, poput reči “mama”, nemaju jasno značenje. Tačnije, imaju pogrešno značenje. U sceni u kojoj se izgovara gore izdvojena rečenica, umesto majke koja treba da opredmeti reč, pojavljuje se Vuk. Vuk je đavo, demon, zlo koje prihvata i koristi Kasandru, uči je nastranostima. Zbog njega, kao i zbog demonskog u njoj samoj, ona će imati sažaljenja prema onima koji muče druge, a ne prema žrtvama.

 

IMG_20181103_142716221
Kasandra i vuk, Margarita Karapanu

 

Kasandra i Sapfo

 

     Odrastanje u aristokratskoj kući predstavlja odrastanje u okviru stega i pravila koje donosi društvo. Simbol tog društva u romanu je baba Sapfo. Ona voli da se stvari uvek postavljaju na svoje mesto, a to pre svega znači da ljudi moraju znati gde im je mesto.

     Pravila ponašanja su tu kako bi se sakrilo sve ono što je loše u okviru jedne porodice. Problemi se ne rešavaju, već vezuju za prirodu određene osobe. Prljave stvari se sklanjaju pod tepih.

 

Kuća se okreće sama sebi.

 

     Uveče, kad se navuku zavese, kuća se okreće sama sebi. To su momenti kada isplivava blud, kada članovi porodice otkrivaju ono što na svetlosti dana ne bi smeli pokazati. Lik ujne Patre svedoči o tome koliko može biti nepodnošljivo za jednu osobu da se povinuje životu koji joj ne odgovara. Preko bajke Kraljević i prosjak ujna Patra će maloj Kasandri otkriti svoj strah da će je porodica kazniti zato što je ona lažni kraljević. Odrubiće joj glavu zato što je prosjak. Na ovaj način, Kasandra će, ako ne razumeti, onda osetiti koliko se i ona sama plaši da postane žrtva porodice (mada to obe već jesu) zbog toga što ne želi da bude poput njih. Strah od porodice je jači od ljubavi.

 

Možda me je rodila baba, baba je rodila sve u kući.

 

     Šetnje i razgovori sa babom Sapfo treba da oblikuju malu Kasandru. Baba će je savetovati da sa mužem ne sme pokazivati da uživa u toku odnosa, jer onda neće biti gospođa. Ali Kasandra ne želi da bude gospođa. Njoj su draži saveti služavke koji je upućuju na otkrivanje zadovoljstva tela. A telo, čulno i preverzno zauzimaju posebno mesto u ovom romanu.

 

Kasandra i Vuk

 

     Kasandra je u svojoj šestoj godini veoma zainteresovana za telo i fizički doživlja. Jedna od šokantnih, ali odlično opisanih scena jeste ona u kojoj Kasandra doživljava orgazam. Igranje sopstvenim telom postaje ideja nakon brojnih situacija na koje nailazi u kući, a potom i nakon onih u kojima postaje igračka zarad nečijeg zadovoljstva.

     Kao što sam već rekla, Vuk predstavlja demonsko, nastrano. On je opredmećen, postoji i uveče dolazi Kasandri u sobu. Normalno bi bilo doživeti Kasandru kao žrtvu u scenama u kojima je ona izvor seskualnog zadovoljstva. Ali Kasandra i takvu vrstu nasilja vidi kao igru. Ona će čak i pokušaj ubistva ujaka videti kao igru. U ovakvim scenama se krije opasnost po sam roman i njegovo razumevanje. Ovakav vid nasilja, čitalac bi mogao doživeti i kao nasilje nad samim sobom. Priznajem da sam u odrđenim scenama i sama osetila preterivanje. Ali u većini slučajeva, koliko god bile morbidne, one se dešavaju, one zapravo čine Kasandrin svet.

 

Kome bih preporučila roman

 

     Roman nije za svakoga. Preporučila bih ga svima koji vole mračnije romane, drame i psihološke romane. Težak je i u nekim trenucima ga je veoma mučno čitati. Ali u pitanju je odlično napisan roman kojeg ćete se uvek dobro sećati.

 


Ocena: 4 / 5

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s