Kako biti oboje – Ali Smit

Uputstvo za čitanje

 

     Roman Ali Smit Kako biti oboje objavljen je u dve verzije. U jednoj verziji prvi deo romana čini priča o renesansnom slikaru Frančesku del Kosi, a u drugoj verziji priča o tinejdžerki Džordž. Ovo sam saznala pošto sam pročitala knjigu i drago mi je zbog toga. Čini mi se da je slučaj pomogao da prvo pročitam deo u kom sam istinski uživala – deo romana koji pripoveda renesansni slikar Frančesko.

     Ukoliko nameravate da je pročitate, savetujem vam da knjigu, a posebno deo o Frančesku (bio on u vašoj verziji prvi ili drugi), čitate onako kako vam pisac diktira. Ali Smit je veoma posvećena konstrukciji rečenice i mnoge stvari koje vam neće biti odmah jasne, postaće u toku čitanja. Zato se prepustite knjizi.

 

Ovo je knjiga koja se čita naglas!

 

     Da, da. Dobro ste me pročitali – naglas! Ako barem pojedine delove ne budete čitali naglas, gubi se deo zabave.

     Ukoliko se budete trudili da poštujete znake interpunkcije upotrebljene na način na koji niste navikli, povezaćete se sa junakom, pratićete tok njegove svesti. Ako zastanete i promenite boju glasa tamo gde su rečenice ispisane kurzivom, razumećete podsvesno mlade junakinje, postaćete deo njenih sećanja i razmišljanja. Ali Smit je sigurno imala mnogo neprospavanih noći kako bi vešto dovela u vezu motive, rečenice i misli junaka u romanu. Vama preostaje samo da uživate u njemu.

 

Kompozicija romana

 

     Ali Smit odbija da se drži strogih pravila. Roman je podelila na dva dela, ali podnaslovi i jednog i drugog su isti. Obeleženi su rečju Jedan. Zašto? Zato što je svejedno čija priča je prva, kada čine celinu.

     Delovi romana se prožimaju iako su životi junaka udaljeni vremenski i prostorno. Frančesko je živeo u Ferari u 15. veku, a Džordžija živi u Londonu u 21. veku. Ipak, oni su povezani na nivou narativnog i tematskog. Čine jedno, ali se mogu čitati zasebno. Ovaj roman su njih dvoje, oboje – Frančesko i Džordž.

 

45000671_282944918995109_8830639136386842624_n

Ali Smit, Kako biti oboje

 

     Samim tim, više o kompoziciji saznajemo upravo preko priča dvoje junaka i načinima na koji su povezane.

 

Frančesko del Kosi

 

     Kao što sam već rekla, prvi deo u mojoj verziji je o italijanskom, renesansnom slikaru Frančesku del Kosi (link vodi do teksta na engleskom jeziku) koji je bez svoje volje vraćen na zemlju. Upoznajemo se sa njegovom pričom, sećanjima, objedinjavanjem dve prirode njegovog bića. Nisam naišla na podatak koji dokazuje da je on zapravo bio devojka, da je kao najmlađe dete u porodici zidara odgajana kao muško. Ali ovaj podatak u romanu je veoma važan.

 

Kakve bi mogućnosti imala žena kao slikar u 15. veku?

 

     A kakve bi mogućnosti imala žena kao slikar u 15. veku? Gotovo nikakve. Slikale su samo monahinje, što znači da je manastir bio jedino rešenje. Muškarci su imali više mogućnosti, ali i tu su mnoge stvari zavisile od staleža kom su pripadali. Zbog toga je Frančesko krio svoju žensku stranu. Mada ne od svakoga. Bio je sklon i ženama i muškarcima. Uživao je u ljubavi oba pola, pa su njegovi ljubavnici postajali saveznici. Ali najviše od svega Frančesko je uživao u umetnosti kojom je otkrivao ono što glasno ne bi smeo izreći.

      Frančesko likove na slikama predstavlja tako da poseduju karakteristike muškog i ženskog. Ovim se umetnik poziva na razumevanje sveta kroz dualizam. Svet je zasnovan na dva principa – muškom i ženskom – koje je teško objediniti, ali nije nemoguće. Njegova umetnost istražuje, otkriva, prkosi. Cinična je jer zna istinu. Smela je kada predstavlja gospodu, vladare, svece. Frančesko provocira, ali to može da vidi samo onaj ko želi da vidi.

     Deo o Frančesku ima prstenastu kompoziciju – dolazak na zemlju i odlazak sa nje. Scene u okviru ovog dela nisu hronološki povezane, jer je u pitanju priča zasnovana na toku svesti junaka. Ali šta je pokrenulo ovu priču? Zašto se Frančesko vraća na zemlju?

 

44974740_514396822361708_4353884635164311552_n-e1540752670758.jpg
Photo by Nenad Matić

Džordžija

 

Glavna veza između delova romana je umetnost Frančeska del Kose.

 

     Drugi deo priče je o tinejdžerki Džordžiji, koju u porodici zovu Džordž. Ona je ćerka prkosne novinarke, pripadnice Subvert intervencionista. Njena majka je bila borac za pravdu. Provocirala je svojim delom. Volela je umetnost. Naravno, kao i većina majki, nervirala je ćerku tinejdžerku.

     Potreba za razumevanjem života majke i njenih postupaka doći će, nažalost, nakon majčine smrti. Zbog toga ovaj deo romana ima drugačiju atmosferu i ritam.

     Džordž je u glavnom u dijalogu. Da li sa ocem, bratom, mrtvom majkom/sa sobom, nebitno. U dijalogu sa stvarima koje je okružuju, Džordž otkriva svoje mesto u svetu. Kroz dijalog sa delima Frančeska del Kose, ona će razumeti šta je njena majka zavolela u delu ovog slikara.

     Džordžijina majka je malo pre smrti odlučila da ode u Italiju zbog slike nepoznatog umetnika. Videla je samo jednu sliku, ali se odmah zaljubila i poželela je da vidi druga dela. U naslikanom liku, muškarcu u odeždi roba, prepoznala je slobodu, drskost, erotičnost, dvopolnost. Slutila je koliko je hrabro bilo tako nešto predstaviti u vreme u kojem je slikar živeo.

      Interesovanje za delo umetnika, empatija, otkrivanje, to je ono što je Frančeska vratilo na zemlju. Ali ga ne vraća majka. Frančeska će dozvati Džordž, ona koja je će složiti kockice istine. Sluteći šta je moglo da ugrozi život njene majke, izabraće put kojim će želeti da je osveti. U umetnosti će pronaći izraz bunta, a osnovu za to u delu Frančeska i njene majke.

 

Kome preporučujem knjigu

 

     Kako biti oboje je kvalitetan roman koji govori o umetnosti, istoriji i životu i kako se oni prožimaju. Međutim, ako me utisak ne vara, ovo je vrsta roman koju čitaoci ili obožavaju ili ga ni ne završe. Preporučila bih ga svima koji vole eksperimente u književnosti, koji vole knjige o umetnosti, i o savremenim, drštvenim i istorijskim temama.

     Ako vam se svidi roman, obavezno pročitajte i Priču za biće vremena o kojoj sam već pisala. I naravno, ne ustručavajte se da podelite utiske sa mnom. 🙂

 


Ocena: 4 / 5

Advertisements

4 thoughts on “Kako biti oboje – Ali Smit

  1. Ovo mi je prva Alina knjiga koju sam pročitala i odmah sam se zaljubila u njen stil pisanja. Totalno si u pravu kad kažeš da je malo konfuzna u početku, ali onda se čovek navikne posle i nadam se da ljudi neće zbog toga odustati od ove priče. Slična osećanja sam osetila dok sam čitala i ‘Jesen’ (ako još nisi stigla do nje, toplo je preporučujem). ❤

    Like

  2. Jelena

    Dok sam je citala imala sam neki cudan osecaj, kao :”Sta je ovo? Pa cekaj jel ovo prica umetnik ili devojcica! ” Ali knjiga mi se dopala, dok su ukucani odustajali na pocetku. 🙂

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s