“Groznica Ferante” – Pisac u senci

Groznica Ferante u DKC-u

 

     Preksinoć, 20. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda mogli ste prisustvovati razgovoru sa rediteljem dokumentarca Groznica Ferante, Đakomom Durzijem. U razgovoru su učestvovali i direktor izdavačke kuće Booka Ivan Bevc, književna kritičarka Marija Ratković i novinarka Radio Beograda 2 Ana Vučković.

     Smešten između dve projekcije, razgovor je zamenio uvodnu i završnu reč. Reditelj nas je upoznao sa poteškoćama na koje je nailazio u toku snimanja, kao i sa onima koje su se nametnule u trenutku kada se javila želja za snimanjem. Snimanje dokumentarca o osobi čiji je identitet nepoznat sa pravom se može smatrati suludim postupkom. S druge strane, radi se o osobi koja fizičkim povlačenjem sa književne scene u prvi plan stavlja svoje stvaralaštvo. U ovom slučaju stvaralaštvo i značajni ljudi na koje je delo Elene Ferante ostavilo utisak postaju osnova dokumentarca.

     Kako je reditelj bio osuđen na knjige i na ljude na koje su uticale, dokumentarac ne nosi naziv Elena Ferante, već Groznica Ferante – po posledici njenog stvaralaštva.

43878655_915248205352289_4462410706318262272_n
Izvor: Five Stars Film Distribution (@fivestarsfilm fejsbuk stranica)

 

Odsustvo piščevog identiteta

 

     Oni koji pišu bez namere da delom predstave ili promovišu političke i društvene stavove, bez namere da se delo shvati kao dokaz ličnog iskustva, svesno prilaze umetničkom delu kao tvorevini koja treba da pripada publici. Kako je o tome pisala Elena (jer ona komunicira sa ljudima samo u pisanoj formi) – piše se da bi se čitalo. Delo ne postoji bez publike, ali se o piscu ne mora ništa znati kako bi delo živelo.

 

Ako objavim knjigu, činim to samo da bi se čitala.

 

     Sve ovo nam već više od dvadeset godina potvrđuje svojim delom, knjigama objavljenim pod pseudonimom Elena Ferante. Postupkom na koji se odlučila, ona ne štiti samo sebe, već i svoju porodicu i svoj rad. Njenom delu ne preti opasnost hiperprodukcije. Ona nije žrtva novinara, agenata, izdavačkih kuća, obožavaoca. Ona može da stvara na miru, tempom koji joj obezbeđuje kvalitet.

     Pitanje da li je popularnost moguća bez piščevog pojavljivanja na književnim večerima i dodelama nagrada, važno je kada pomislite da danas svaki pisac mora vredno da radi na predstavljanju svoga dela, da mora biti prisutan u medijima, kako bi prodaja njegovih knjiga rasla. Spoljni uticaji pomeraju fokus sa stvaranja, sa kreativnog, na tržište i marketing. Ovakve stvari su za pisce često frustrirajuće. Elena je pred svim tim zatvorila vrata, a njene knjige se sve bolje prodaju.

 

Delo je samo po sebi preporuka

 

Šta sam van svojih knjiga?

 

     Pored poznate “napolitanske tetralogije”, čiji prvi deo nosi naziv Moja genijalna prijateljica, Elena Ferante je napisala još tri knjige koje su je, korak po korak, povezivale sa čitalačkom publikom.

     Njena dela su ekranizovana, jer su drugi prepoznali potencijal koji se prenosio na platno sa ushićenjem. U pitanju su knjige i filmovi u kojima su, pre svega, predstavljene ženske priče. Priče o snazi, probražajima, o svim nijansama bića, pa i onim najdubljim, o kojima, kako je rečeno i u dokumentarcu, molite naratora da ne govori više, da se zaustavi.

     Uskoro ćemo moći da uživamo u seriji koja je snimljena po knjigama iz “napolitanske tetralogije” – Moja genijalna prijateljica. Od serije se, naravno, očekuje da ne izneveri čitalački doživljaj, ali i da doprinese porastu prodaje knjiga.

     Dokumentarac je snimljen kako bi se proširila reč o fenomenu, o književnom delu, o piscu u senci. Objavljene knjige, junaci, pitanje Eleninog identiteta, glavne su teme u njemu. O njima nam govore predstavnici čitalačke publike poput Elizabet Straut, Džonatana Frenzena, En Goldštajn, Roberta Savijana i drugih. Pored toga, gledaoci imaju prilike da saznaju delove Eleninih prepiski sa rediteljima, izdavačima, da, praktično iz prve ruke, čuju njene stavove o književnosti, o filmu i životu.

     Ukoliko imate vremena i želje, čak iako niste pročitali knjigu, izdvojte vremena za ovaj dokumentarni film. Priznajem – nisam čitala knjigu, ali sam pogledala film. Moram priznati i to da nakon njega želim da je pročitam. Posebno nakon scena sa entuzijastičnim Frenzenom, kojeg bih volela da mogu uvek da pitam za preporuku.

     Da li će i mene uhvatiti “groznica Ferante”? Ne znam, moguće je… A da li je “groznica” uhvatila vas?

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s